Dragi moji…

Dragi moji, dobro jutro svima zelim iz snjeznog Edinburgha. Ne stavljam slije zadnje vrime i slabo posjecujem blog. Zelim ipak napisat par crtica..:) Kad se nadjemo na kafi, necemo imat puno repova i zaostataka, bar ne smoje strane, al vi cete mi imat puno toga za rec. S nekima se redovit cujem, al s nekim vasim pricama i dogadjanjima sam u zaostatku..
Pripremite se..:)
Sidim u dnevnom, citam mailove, pisem mailove, slusam Madeleine Peyroux ‘smile’.
Savrsena stvar za lagani pocetak dana, osobito ako je vecer prije bila obiljezena mahnitim skakanjem i izvijanjem na zvukove balkanskog melosa.
Hm, bas jucer dok je Balasevic svira u Splitu, u Edinburghu su svirali Balkanarama.
Prostor je bija savrsen, bas savrsen za tu vrstu mjuze..bez ikakvog kica i suvisnih detalja..par stolica, rakija ka aperitiv za pocetak i par suhih sljiva (domacini su se dobro pripremili).
Roman i ja smo stigli oko 22.30., taman na vrime kad se bend pocea zagriavat.#
Ekipa iz Balkanarame je sidila na stolicama u krug, u sredini je bija manji stol na kojem se izvijala trbusna plesacica.
Atmosfera fantasticna.
Muskarci su vadili digitalce, mobitele, sva cuda tehnologije da uvate trenutak te atmosfere, tj. vruce uvijanje trbusne plesacice.
Roman je zadovoljno gladija bradu. Mislim da je bija zadovoljan sta sam ga uspila nagovorit da mi se pridruzi na Balkanarami.
Svirali su do 3h sata (to je fajrunt u Ed, klubovi nakon toga zatvaraju).
Roman se super uklopija u taj balkanski stih. Na par sati sam totalno izgubila osjecaj da sam u Skotskoj.
Skoti su skakali, cak je u jednom trenu kroz dvoranu zaplesalo kolo iliti vlakic tako cest na nasim pirevima:) Ljudi su bili totalno omamljeni muzikom.
Oko 3h smo izasli iz Studia i krnili doma. Roman je ima sa sobom vricicu keksiju.
Inace sam ja poznata na radionici kreativnog pisanja ka ona koja uvik ima ‘munches’ (nesto za grickat), al Roman bi moga preuzet tu titulu od mene.
On je krenija put Haymarketa, a ja dobro poznatom cestom do Leitha.
Na putu sam svratila do jedne pekara i kupila pitu od sira i kapule..prava balkanska vecer!:)
Edinburgh vise nije snjezni grad, ali je se zato pretvorija u ledeni grad.
Snig se zamrznija preko noci i stoji tako vec danima. Cini se ka da nitko ne mari za to niti je ikoga briga sta je grad jedno veliko klizaliste.
Ljudi padaju po cesti ka kruske, bolnice su vjerojatno pune ljudi s polomljenim rukama, nogama, kukovima..
I ja sam se prije neki dan poskliznula usred North Bridge-a. Pala sam na livu stranu i docekala se na lakat.
Liva ruka mi jos uvik osjeca poslejdice. Do prije neki dan je nisam mogla pomaknit, danas mogu napravit blage pokrete..ka da plesem electric boogie.
Nadam se da ce do sride bit dobro. Ceka me ‘backapackiranje’ i do tada mora bit dobro!:)
Blizi se kraj jedne velike avanture. U pocetku je bilo tesko….vrime je ipak brzo proletilo i ovaj hostel mi je posta pravi, topli dom ova tri miseca.
-U sridu vatam avion za Amsterdam. 21..22.12. sam u Splitu.
Pusa svima, vidimo se uskoro na Bacama:)
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s