Post za dobro jutro

Jutro dragi moji, vrime je i za jedan post iz ‘kuce’, jedan ne-putni post:)
Vec je 23 i blizi se dan povratka. Sve je manje radnih dana i zato cijenim svaki dan proveden s ovim mladim ljudim ovdi.
Tri ipo miseca sam na ovoj adresi i otkad sam tu vrime leti.
Tjedni ovdi su ka jedan dan. Pari se ka da vrime ide superbrzo, ka da se kazaljke okrecu brze:)
Dobili smo novog clana. Jedan momka se iselija, a drugi je dosa. Tako sad na zenskoj strani kuce opet imamo jednog muskog clana.
Momak ima 18 godina. zaljubljen je u muziku, ples, svoj skate. Kad je tek stiga u hostel, parija je ka svaki drugi 18-godisnjak. Bez stvarnih problema…pristici i to, tu i tamo koja cura, zdrava zafrkancija.
Prvu vecer odma se skompa sa svima, igra je biljar u dnevnom s ostalima. sve sta je govorija, govrija je kroz repanja. Wow! U sekundi moze smislit stih i odrepat ga.
Nakon par dana G vise nije bija vesel. Raspolozenje mu se naglo prominilo.
Sinoc smo zajedno kuzinavali, prokomentirali par stvari, smijali se, ‘kopali’ po praznom frizideru i trazili nesto jestivo sta ne trazi puno truda i vrimena za spremit. Na kraju je ‘ponocna vecera’ bial spremna, u 15 minuta: gljive, panceta i noodles.
G ce uskoro proslavit 18 rodjendan, al ga ne zeli proslavit s mamom.
Nema nikakve zelje za rodjendan. Cim je pocea pricat o rodjendanu i slavlju, osmijeh mu je nesta s lica.
Maleni je fascinantan, svi stanari u ovoj kuci su prica za sebe..predivna prica.
Rano su upoznali grubu stranu zivota, ipak se smiju, zafrkavaju, uzivaju u kuzinavanju, skejtanju, muzici, filmovima..(i to su i te kako vrsni znalci muzike i filmova!!).
U razgovoru s njima potpuno zaboravim nekad na njihove probleme, smetnem s uma da su u ovoj zajednici s razlogom. Tek kad nastupi tisina, kad im pogleda odluta sitim se, podsjeti me da ovi malci imaju puno vece brige u zivotu od skole, pristica, nesretnih ljubavi..
U ova tri miseca naucit cu  ponesto o vampirima, o repanju, o kineskoj spizi, o biljaru, o tortama, o tome kako napravit savrseni umak od sira i vrhnja, sta posjetit u Londonu, kako na ‘skotskom’ rec i cannot do that, naravno psovke (brutalni su u tome, koriste ih ka postapalice, razbacuju se s snjima..vidim slicnosti s Dalmatincima), o muzici naravno…:)
S ovim mladima ovdi svaki dan je prica za sebe, o svakom danu bi mogla napisat kratku pricu.
Zbog njih mi se cini da se kazaljka na satu okrece brze nego obicno..
Cmok dragi moji
p.s. ovi vikend sam u Belfastu
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s