Kirkwall, Stromness, Hoy

Dakle, famozni Orkney. Dugo vec odgadjam pisanje posta (cisto iz linosti), pa da napokon napisem par crta i ubacim nekoliko slija.
Dugo sam planirala otic na Orkney a da nisam ni znala da se otok tako zove.
– Od kada sma dobila knjigu ‘1001 misto koje vridi posjetit na kugli zemaljskoj’, zacrtala sam da cu otic na Hoy. Tada pojma nisam imala di se nalazi, niti da je dio otocja Orkney.
I tako, napokon sam posjetila famozni Hoy, usput i Kirkwall, i Aberdeen.
Prvotna sam mislila da cu sama krenit na putovanja, ali sada mi je drago da sam imala drustvo. Ipak, Orkney je otok a hostel u kojem smo bili je vise nalikova dobro opremljenom apartamnu nego hostelu.
Bili smo jedini gosti na katu. Zadnje dvi veceri pridruzija nam se jedan par iz Spanjolske.
Vlasnica je bila simpaticna, Julia iz Engleske.
To me je odusevilo na otoku – ima masu doseljenika. Ljudi dolaze tu kako bi pobigli iz grada, cak bize na obliznje otocice. Tako se zna dogodit da na u jednom otockom mistu zivi svega 5 ljudi. To je bija slucaj na Hoy,u jednom od njegovih mista.
Upoznali smo i curu iz Grcke koja je tu na razmjeni. Nije nam bas bilo jasno zasto netko zeli doc na razmjenu na Orkney, al mislim da ni njoj nije bilo jasno sta nas je privuklo na otok.
Obostrani nesporazum…:)
Old Man of Hoy je prvi razlog zasto sam toliko gorila od zelje da posjetim Orkney.
Moran priznat da mi je sam put od Aberdeena do Kirkwalla ubija malo zelju za putovanjem i istrazivanjem lipota Orkneya.
Put je bija strasan, prava nocna mora.
Ah, kako sam samo bila naivna.. Brod je bija pun bilih papirnatih vricica, skartoca. Cak sam stavila jedan svoj  sendvic u jedan taj skartoc. Pojma nisam imala za sta sluze, niti sam ocekivala takve valove na putu do Kirkwall-a.
Mislim da je 80% putnika tu vecer na brodu povracalo. Broj skartoca do jutra se prepolovija.:)
U jednom trenu sam se nasla sklupcana ispred vrata WC-a, nisam se mogla pomaknit. Ljudi su neuspjesno setali po brodu, bilo je to vise skakutanje nego setanje.
Ko nije triba do wc-a, nije se ni mica sa svog mista.
Sidila sam tako sklupcana ispred WC-a i mislila se zasto se meni to dogadja!!, zasto nismo mogli ic drugim putom, zasto se nalazim na tom prokletom trajektu..grrr.
Zeludac mi je poskakiva svaki put kad bi val udarija od brod. Aimeee!
Bar sam saznala cemu sluze bile vricice.
Stigli smo oko 23h u Kirkwall i jos po ure proveli cekajuci taxi.
Cim smo stigli u hostel, poljubila sma krevet.
Tu noc sam sanjala krevet na kojem spavam!
Sljedeci dan smo proveli uglavnom istrazujucu Kirkwall. Svi troje smo bili preslabi da bi se uputili negdi drugdi. Meni se jos uvik ljuljalo tlo pod nogama!
Nasli smo jednu super zalogajnicu. To nam je bila stacija i sljedeca 4 dana koja smo proveli na otoku. Ajme koje kolace i torte imaju!!
Uf, da sam provela koji dan vise na Orkneyu..mislim da bi se bacila na isprobavanja svih pita, torti i kolaca sta su imali u vitrini. Aimeee, i sad mi idu sline…
Evo jedna slija iz Pomone, zalogajnice. Saori i ja smo se jedno jutro ustale ranije i krenile po svoju dozu kobasa, jaja, slanine i fazola – britanski dorucak. Naravno, sve smo zalili salicom bile kave..
Njam!Taj dan smo proveli uglavnom odmarajuci se, pripremali smo se za Hoy!
Uspila sam ih zarazit s idejom o velikim stinama. Bili su skoro jedanko uzbudenji ka i ja sta cemo sutra do Hoya.
Inace sjeverni, gornji, dio Hoya je skoro pa totalno pust, bez covika. Jedino je juzna strana naseljena. Isli smo busom do Stromness-a i odatle brodom do Hoya, Moaness.
Na brodu je bilo mozda sve skupa 10ak ljudi i jedan pas.U Moaness-u nas je doceka barba Terry – najbolji vodic ikad. Njegov zadatak je bija da nas prebaci od luke do plaze sta gleda na Atlantik, u blizini Old Man-a.
Barba Terry je bija pravi zabavljac. Ne znam da li virovat pricama sta smo culi u tih 10 minuta provedenih u njegovom taksiju al je svakako bilo zabavno.
Hoy je inace otok s nekih 500njak stanovnika. E sad, barba Terry nam je isprica da je otok nekad ima 40.000 stanovnika, 4 kina -od kojih je jedno bilo najvece u Europi tada (vrime 2.svj.rata)-, boksacku dvoranu i blabla, puno toga. E sad, nisam nista provjerila al bome ocu, potrazit cu ove informacije na netu.
Stigli smo na stranu di je Atlantik. Bija mi je to prvi susret s oceanom.
Valovi su bili ogromni. Tik uz plase se nalazi mala koliba di se moze prespavat, nesto kao planinarska kucica.
Evo vam par slija od tamo..Sljdeca postaja je bija Old Man, famozni Old Man.
Setali smo dobrih uru ipo vrimena do njega. Hm, ne mogu opisat taj feeling kad sam vidila vrh te ogromne stine.. Ne znam odakle mi ta zaljubljenost u stine i samostojece kamenje.. 🙂
– Uglavnom, Old mAN nije iznevjerija. I super sta smo ga posjetili jer su nam domaci rekli da mu prijeti urusavanje. Atlantik tuce u njega bez milosti i samo je pitanje vrimena kad ce se urusit Old Man.
Putem smo naisli na jos par entuzijasta, uzivali smo malo u pogledu i krenili natrag za luku. Famozni Old Man…Ne mogu namistit sliku, pa cete morat gledat naopoko oLd Mana-a, al isto je lip..i ovako..
Dakle, posjetili smo stinu (mogu stavit kavcicu na tu str u ‘1001 mist na svitu..’) i krenili natrag za luku.
Trajekt nam je bija u 18.30, natrag za Stromness. Vec smo bili poprilicno iscrpljeni i jedva smo docekali da trajekt dodje. Taj dan smo propjesacili oko 20km!!
Zasluzeno smo pojeli fish&chips u Stromnessu i sili na bus za Kirkwall.

Sljedeca dva dana..tour de Orkney i naravno, isprobavanje pita u Pomoni!!:)
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s